Kako se cena dočeka formira i zašto raste do 31. decembra

Cena po osobi za novogodišnju noć nije proizvoljna cifra i ne raste zato što je praznik. Sastavljena je od nekoliko stavki koje se mogu prilično tačno razdvojiti, a raste zato što se prodaje ograničen broj mesta u jednoj jedinoj noći. Kada se to razume, lakše je prepoznati i kada je neka ponuda zaista dobra.

Od čega se cena sastoji

Najveći deo ide na hranu i piće. Kod aranžmana sa svečanom večerom i uključenim pićem to je obično između trideset i pedeset odsto cene. Drugi veliki deo je program, dakle honorar izvođača, razglas i osvetljenje, i taj deo se deli na broj mesta u sali.

Ostatak su troškovi koji postoje i bez praznika: zakup ili amortizacija prostora, osoblje koje te noći radi po uvećanoj ceni rada, dekoracija, obezbeđenje i porezi. Na sve to ide marža, koja u ugostiteljstvu na jednu ovakvu noć nije mala, ali nije ni ono što diktira cenu.

Zašto je honorar izvođača presudan

Ista sala sa istom večerom prodaje se po dve različite cene ako se menja ime na bini. Honorar poznatog izvođača za 31. decembar je nekoliko puta veći od uobičajenog, a deli se na fiksan broj mesta. Sala sa dvesta mesta zato mora da naplati više po osobi od sale sa šest stotina mesta, za isti nastup.

Zbog toga se u velikim prostorima za istog izvođača često plaća manje. Cena razlike nije u kvalitetu nego u tome što se trošak deli na više ljudi, a gost dobija ono što veliki prostor donosi, dakle gužvu i veću udaljenost od bine.

Zašto cena raste kroz sezonu

Zato što se broj mesta ne povećava, a broj zainteresovanih raste sa približavanjem datuma. Organizator zna da će poslednja mesta prodati i po višoj ceni, pa nema razloga da ih u novembru prodaje po istoj kao prva.

Praktično se to sprovodi kroz popust za ranu rezervaciju, koji je obično između deset i dvadeset odsto i traje do kraja novembra. Posle toga se cena vraća na punu, a u poslednjoj nedelji decembra pojedinačna mesta u dobrim zonama umeju da se prodaju i iznad oglašene cene.

Kada se dobija najviše za uloženi novac

U drugoj polovini novembra. Tada je program objavljen, cena je još niža, a izbor je gotovo pun. Pre toga se kupuje bez informacije o programu, posle toga se plaća više za manji izbor.

Izuzetak su mesta koja svesno ne prodaju rano. Neki lokali objave program krajem novembra i odmah po punoj ceni, računajući na to da im ime izvođača prodaje salu bez popusta. Njihova ponuda se poredi sa ostalima po ukupnoj ceni, ne po tome da li ima popusta.

Zone u sali i cena

Skoro svaka sala ima najmanje dve cene za istu noć, u zavisnosti od toga gde je sto. Razlika između prve i zadnje zone kreće se oko trideset odsto, a ono što se za nju dobija nije samo blizina bine nego i udaljenost od prolaza, od bara i od izlaza.

Jeftinije zone su često bolji izbor za društvo koje hoće da razgovara, jer je zvuk u zadnjem delu sale znatno podnošljiviji. Zbog toga niža zona nije uvek ustupak, već ponekad i bolji izbor za iste ljude.

Šta znači kada cena sadrži piće

Aranžman sa uključenim pićem je za organizatora lakši za planiranje, jer unaprijed zna trošak. Za gosta je skuplji na startu, a jeftiniji na kraju noći, ako se pije. Ponuda sa pićem po ceniku je obrnuto: niža cifra u oglasu, otvoren račun na kraju.

Gledano kroz celu sezonu, ponude sa uključenim pićem manje rastu u decembru, jer je njihova cena od početka bliža konačnoj. Ponude sa pićem po ceniku zato često izgledaju kao povoljan nalaz u poslednjoj nedelji, a nisu.

Da li se cena može pregovarati

Za jedan ili dva gosta gotovo nikada. Za sto od deset ljudi naviše, u novembru, često može, i to ne kroz nižu cenu po osobi nego kroz dodatak: flašu penušavog vina za sto, bolju zonu ili uključenu garderobu.

To je i najbolji način da se pita. Umesto pitanja da li ima popusta, pita se šta se dobija za sto od dvanaest ljudi koji se rezervuje odmah. Odgovor je po pravilu konkretniji.

Aktuelne cene po vrsti mesta možete videti u ponudama na ovom sajtu, zajedno sa podatkom šta u cenu ulazi kada ga organizator objavi.